Čuvanje vode u kišovitom danu (dobro, u suvom sunčanom danu) je pametna ideja. Ovo je prvi korak u procesu sakupljanja kišnice.
Sakupljanje kišnih voda ima smisla i odličan je način upotrebe svih onih izgubljenih litara vode koja se spušta kroz odvode i oluke. Uhvatiti kišu čini još smisla kada razmišljate o činjenici da se 50% godišnje potrošnje vode koristi za ispiranje toaleta ili zalivanja vrta. To iznosi 250.000 do 300.000 litara vode po domaćinstvu koja se svake godine doslovno ispušta u kanalizaciju.
Upotreba kišnice može potencijalno uštedeti hiljade litara vode godišnje za domaćinstvo za druge potrebe.
Sada kada smo utvrdili da je sakupljanje kišnice odlična ideja, sledeća odluka je koja vrsta rezervoara za vodu je potrebna za čuvanje kišnice koju sakupljate. Odnosno kakav rezervoar za kišnicu da uzmete.
Prvi korak u procesu selekcije rezervoara je: Odlučiti koliko je vode potrebno, a to je za domaćinstvo ili vrt ili za upotrebu na otvorenom?
Kako želite da koristite rezervoar za vodu je od suštinskog značaja za odabir rezervoara za vodu. To jeste da li ćete koristiti vertikalni plastični rezervoar za vodu ili horizontalni plasticni rezervoar cisterne za vodu.
Ako je vaš zahtev samo za upotrebu na otvorenom prostoru, kao što je zalivanje bašte ili pranje automobila, onda se može izvršiti jednostavan proračun dnevnog zalivanja. Upotreba domaćinstva može se ograničiti na toalet i mašinu za pranje veša, što je zahtjev u nekim oblastima veća, ili se može koristiti za celu kuću. U zavisnosti od toga koji deo kuće koristi vodu, ovo će utvrditi godišnju upotrebu.
Drugi faktor koji treba razmotriti je koliko je domaćinstvo veliko – da li se sastoji od samo dve osobe ili je veća porodica od pet do čest članova.
Nakon procene vaših potreba za vodom, sledeći korak je da odredite koliko vode se može uhvatiti sa krova kuće, šupe ili drugih zgrada po kojima padaju kiše. Ovo je relativno jednostavno izračunavanje zasnovano na tome koliko su prosečne godišnje padavine na lokalnom području i koliko kvadratnih metara krov je izložen padavinama kiše. Ovaj obračun vam daje ukupan broj litara koji se mogu uhvatiti godišnje.
Kada se utvrdi ukupan ulov vode, sledeća obrada treba da utvrdi koliko puta godišnje rezervoar može da se popuni. Ovaj proračun se zasniva na dnevnoj potrošnji i oblicima padavina područja. Na primer, ako područje ima relativno ravnu distribuciju kiše i nalazi se u većoj površini padavina, onda se može pretpostaviti da bi rezervoar mogao popuniti 3 ili 4 puta godišnje. U suvim područjima gde kiša padne u jednoj sezoni, rezervoar za kišnicu se može napuniti dva puta godišnje.
NAkon svih ovih razmatranja i proračunavanja sigurno vam se isplati da nabavite rezervoar za sakupljanje kišnice.